shopping bag Prazna korpa, 

Jedno zimsko veče. Napolju hladno, sneg pada. U kući fino, toplo. Drugar naš, po običaju, došao na kafu. Sedimo, pričamo, zezamo se. Stariji dosta od nas. Ja sedim na jednom, on na drugom trosedu, moja žena na tabureu u kratkoj suknjici.

Ni sam nisam znao kako su mi prolazili dani, svaki jedan je licio na onaj prethodni. Drugar me je nagovorio da zapalimo za inostranstvo u neku jebenu fabriku gde su se radile sitne gluposti za nekih 600 E mesecno. Nije to bilo Bog zna šta, ali bolje je nego ovde gde radimo za 250 evra 6 dana u nedelji od jutra dok ne padnemo umorni. Ta 3 meseca su mi se cinila kao citav jedan život...

Jednom dobijam poruku od moje zene dok sam bio na poslu:
- Ceo dan razmišljam i moram ti priznati da me pali ideja da budem kučkica. Vlažna sam i mislim da ću se pojebati sa nekim pre nego što stigneš kući.

Jednom prilikom vratio sam se kuci i zatekao Spnju kako lezi na kaucu i gleda neki film. Bila je u crnim gacicama i beloj majici. Sam taj prizor me je uzasno napalio i bio sam spreman sve da uradim samo da je imam.

Moja žena i ja dođosmo u kafić pre dogovorenog vremena. Tek što smo seli, pojaviše se Željko i Vera. Nismo se poznavali. Mladi, naših godina, on sa crnom bradicom, ona u kratkoj, lepršavoj haljinici. Moja žena je već zgodno sedela u kratkoj suknjici.

Nagnut nad lavaboom, ispljunuo je pastu za zube, isprao par puta usta vodom iz šake, umio se i podigao. Sa zida nad lavaboom, u njega je buljio mrzovoljni matorac sa kesicama ispod očiju. Trodnevna brada je pojačavala bore oko usta.

Razveo sam se, a imam 29 godina. Kako se osećam, šta mislim, šta znam? Pa definitivno nisam bio nesrecan zbog toga sto je zivot iskreirao za mene. Ne verujem u sudbinu i slične gluposti, ali ja i moja, sada vec bivsa supruga Sandra, definitivno nismo bili jedno za drugo. Ispred mene je sada neki novi svet, skroz drugaciji od onoga kakvog ga pamtim kada sam poslednji put bio single.

Naime posto sam dete sa sela svoim nestaslucima moram da dodam i obbavezno posmatranje komsinice Ljilje dok se kupa u boraniji.

- Ovde nema nikog.
- Jesi li siguran?
- Jesam, požuri.
- Evo idem!

Završavam (konačno) sa poslom i u trenutku se setim da još uvek nisam aktivirala PIN kod na kartici za goriv koja bi time postala kreditna. Mač sa dve oštrice kao i svaka pozajmica, ali dobro zvuči da mogu da sipam goriva čak i kad tog trenutka nemam novca…

Baterije gratis

Naše prednosti

Kontakt

Adresa: Generala Petra Aracica 2b/1,Pančevo

Telefon: 013/355–439

Mob: 062/695-596 Viber

Pon-Pet: 11.00 - 19.00

Subota: 10.00 - 14.00